Ljudsko oko je najkompleksniji organ u našem telu. Neverovatno je da tako nešto malo može imati toliko funkcionalnih delova. Ali, kada razmislite koje sve informacije dobijate od oka, možda i nije neverovatno.
Kako ljudsko oko funkcioniše?
Oko se često upoređuje sa kamerom. Svetlost ulazi u rožnjaču, prozirni deo očne jabučice se može uporediti sa staklom na otvaranju kamere. Količina svetlosti koja ulazi u oko kontroliše otvor koji se otvara i zatvara kao blatobran na fotoaparatu. I oko i fotoaparat imaju objektiv koji se fokusira na dolazno svetlo.
Svetlost se fokusira na mrežu, seriju foto-osetljivih ćelija koje pokrivaju unutrašnjost očiju. Rešetka radi kao kamera, reagujući na dolazno svetlo i slanje vizuelnih uzbuđenja izazvanih svetlima kroz vidni nerv u mozgu.
Delovi očiju
Rožnjača – Cornea
Rožnjača je providna struktura smeštena na prednjoj strani oka. Ona čini glavni refraktivni sistem za oči, koji lomi svetlost kada uđe u oči. Prednji i zadnji deo rožnjače su zakrivljeni, prednja strana je konveksna za razliku od zadnje koja je konkavna. Prema tome, rožnjača je optičko sočivo od oko 43 dioptrije. Sa spoljašnje strane se graniči sa vazduhom,
Beonjača – sclera
Oko se sastoji od rožnjače, mrežnjače, vidnog nerva, sočiva i dužice – iris. Beonjača je obično poznata kao „beli deo očiju“. To je tvrda, neprozirna zavesa koja služi kao zaštitni plašt u unutrašnjoj strukturi oka. Pokriva 5/6 čaura i povezuje 6 mišića koji omogućavaju kretanje očiju. Živahna vlakna u beonjači su u vrlo ograničenom broju, pa je ona manje osetljiva.
Dužica – iris
Dužica je obojeni deo oka koji okružuje zenicu. To je ravna struktura, dok je svaki iris je jedinstven po svojoj boji, uzorku i strukturi. Dva irisa mogu da identifikuju osobu kao što to mogu otisci prstiju. Boja irisa se menja tokom prvih godina života, a promene se dešavaju do desete godine. Boja zavisi od količine pigmenta koji sadrži iris.
